Христос по среди нас, брате!
Ево како се ја сналазим када ме саватају узнемиреност, мрзовоља и лењост.
Без обзира на своје мисли, свако јутро се Богу молим, и читам Свето Писмо.
Тачније – цео духовни “пакет” који се може наћи (за сваки дан!) овде:
https://voanerges.rs/index.php/sv-dn-vn-ci-nj
Без обзира на своја осећања, у себи (или тихо када је то могуће) изговарам
док ходам по улици оно мало молитава које знам напамет и оне молитве
Богу које сам временом сам склепао.
Без обзира на вољу своју, проактивно реагујем на све потребе људи у свом окружењу.
Служим, шта ћу … И мени су људи помагали и кад им није било до тога.
Ко што видиш, трудим се да будем безобзиран. 🙂
И покушавам да се, по речима Апостола Павла, “угледам на њега (и остале светитеље)
као што се он(и) угледају на Христа”. А то радим и са “обичним” верницима.
Што би народ рекао – крадем! 🙂
Како крадем? Па има у животима верујућих толико одушевљавања кад год они нешто ново
науче или доживе да, када ми они то препричају, ја “украдем” и “спакујем” у своју душу.
Ево, брат Александар је почео да организује Зумиране састанке, јесте све тек на почетку,
али планирам да се и од ових “саучесника” овајдим. 🙂
Али – ПСТ – немој да им кажеш! 🙂
Елем, нека те Господ, Богородица и сви свети воде!
Тома