НАСЛОВНА » Одговор на: Savet

Одговор на: Savet

Форуми ГЛАВНИ ФОРУМ Savet Одговор на: Savet

#1942
ivo.vatovic
Учесник

    Помаже Бог драга сестрице,

    Рече Господ да ће хришћани бити препознати као Његови ако буду имали љубав међу собом. Е па овај наш мали форум сведочи да смо Његови. Лепо је видети како се братија (овде мислим на браћу и сестре да се неко не увреди) труде да утеше и посаветују сестру.

    Испричаћу ти причу од пре двадесетак година када ме је Христос скренуо са ширког на уски пут … када ме је призвао Себи из света који у злу лежи.
    Елем, није да сам био беба … био сам у раним тридесетим када сам одлучио да пођем пут Америке … до тада не само да сам био неверујући него сам био богоборац, хулитељ на сваку светињу … о томе сам овде већ писао. Годину две пре тога сам почео да читам православну литературу и, захваљујући Богу и светом Силуану Атонском постао сам православан. Чим сам нешто мало сазнао о подвижничком духу наше православне вере одмах сам тражио оно најбоље … најтеже … нису ме интересовале књиге светог Николаја нашег Жичког… то је, за мене јунака било млеко … хтео сам тврду храну. Када сам чуо за Добротољубље … одмах сам га купио и понео са собом у Америку. Тамо никога нисам знао … значи тиховање пар екселанс. Нисам се молио пред иконом као сав нормалан свет, него сам се затварао у орман седео на хоклици и са спуштеном брадом на груди изговаро Молитву … овде мислим на Исусову молитву. Бројаницу нисам испуштао из руке … на посао , са посла … где год да сам ишао била ми је у руци. Трудио сам се да применим оно што су свети подвижници саветовали. Борио сам се против помисли … спуштао ум у срце … слава Богу па нисам полудео. Бог је био милостив … пустио ме је да ударим главом у зид али да се не повредим. Од тада Добротољубље нисам узео у руке … не зато што није добро … него једноставно није за мене.

    Ми, хришћани последњих времена, најгори који су ходали земљом … нисмо за Добротољубље … има их који јесу али их је мало и они држе свет. Када њих нестане, Судија ће доћи да одсвира крај … тако кажу Оци.

    Мишљења сам да ми треба да се фокусирамо, не на подвиге који су нам недостижни, него на љубав према личности Господа нашег Исуса Христа. У гресима смо рођени у гресима ћемо и умрети, падаћемо али , даће Бог, и устајаћемо. Највећа заповест од свих је да љубимо Господа свим срцем, умом … и ако се у томе потрудимо, даће Бог да узљубимо и ближњега свога као само га себе. Рече Господ да овај подвиг обухата све. Ко испуни ово испунио је све. Ми Бога својим умом не можемо појмити па како да га онда заволимо? Зато је Син Божији савио небеса и примо плот, ово наше трулежно тело, ходао земљом 33 године и завршио како је завршио. У Јовановом јеванђељу пред страдање Господ моли Оца говорећи … „Оче хоћу да и они које си ми дао буду самном где сам ја , да гледају славу моју коју си ми дао јер си ме љубио пре постања света“(Јов. 17,24). Значи Христос не тражи да се спасемо да нам певају птичице у рају док Он, Отац и Дух Свети седе негде тамо на престолу … него да ти и ја будимо где је Он и гледамо славу Његову. Зато се оваплотио, страдао, и васкрсао. Такав је наш Бог. Послао је Сина свога љубљенога да би се ти и ја спасли и постали богови по благодати. Лако је љубити таквог Бога ако ово имамо на уму…што је много лакше него борити се са помислима и тежити безгрешности.
    Колико се год трудила, падаћеш … али када паднеш сети се да је твој Бог у свет дошао због грешника а не због праведника и очајање… тај ђаволски отров… ће отићи од тебе. Све што радиш, ради Христа ради … не да будеш добра и да људи добро говоре о теби него да угодиш Христу. Кад си у дилеми … запитај се шта би Христос урадио на твом месту …

    Мислио сам да напишем нешто кратко али ми тај спорт не иде баш најбоље.

    Још само једну ствар да ти кажем … света тајна исповести је срж наше вере … тачка ослонца без које се све руши. Оци кажу да треба да се стидимо греха а не исповести. Грешећи жалостимо Бога а када некога љубиш последње што желиш је да га жалостиш. Ми људи смо натопљени сластољубљем и док грешимо не мислимо на Бога који све види али нас је после срамота људи (свештеника).
    Не одлажи исповест, не треба ти духовник да би се исповедила. Отиђи до неког манастира … можда би било добро да се најавиш унапред и кажеш да долазиш на тзв. општу исповест да би свештеник одвојио више времена. Можеш исто да учиниш и код парохијског свештеника. У сваком случју не одлажи исповест. Што је дуже будеш одлагала … дуже ћеш се мучити.
    Што рече бата Тома… читуцкај Свето Писмо … свете наших дана, Пајсија, Порфирија, Нектарија … и наше свете Николаја, Јустина, Тадеја … они ће ти помоћи да се заљубиш у Христа.

    Опрости на поповању.

    Воли те у Христу брат,

    Иво

    Број корисника који су захвалили аутору: 2