Бог ти свако добро дао драги брате,
Ех, као да ме сунце огреје кад видим још једног младог човека коме је Господ наш дотакао срце Духом Светим и привукао га Себи.
Ја нисам свештеник а пошто нисам сигуран да на овом форуму тренутно има активних свештеника рећу ћу ти своје мишљење а ти стим ради шта хоћеш.
Обично, кад се човек крсти и када је тек пришао Цркви или је свеже замонашен у њему дејствује такозвана бесплатна благодат, тако то свети оци зову. Бесплатна је зато што није заслужена молитвеним подвигом а циљ јој је да новокрштеног или новозамонашеног утврди у вери, нади и љубави. Када би тешкоће наступиле пре него што човек окуси благодат, тешко да би остао у Цркви. Значи, када благодат одступи да би човек Богу и себи показао и доказао постојаност вере, он има искуство благодати и учиниће све да то што је изгубио поново добије. Мени се чини да у теби дејствује управо та благодат па ти све, осим редовног испуњавања молитвеног правила, иде лако.
Да не дужим, не треба да те брине кад се грешком омрсиш или учиниш било шта несвесно. Бог не удара рецке да би нас после казнио … Он нас љуби. Да ли би било који нормалан родитељ казнио своје дете за нешто што је урадило ненамерно? Када би сабрали љубав свих родитеља према својој деци од Адама до данас … збир би био кап у океану Божије љубави према нама. Сваки грех треба да се исповеди да би се олакшала савест, значи исповеди и заборави. Само пази да не лажеш себе и Бога правећи се да нешто не знаш … уради све што је у твојој моћи да одржиш заповест Божију … у овом случају пост… а ако се оклизнеш .. исповеди се и не брини.
Правило … то је јако важна ствар за сваког хришћанина … не за Бога … него за тебе. Свети оци кажу да ако нам правило не иде … да га скратимо на онолико колико можемо свакодневно да испунимо па када будемо у бољем духовном стању да опет повећамо. Не што је велики грех пропустити правило него што се много губи … као да правимо корак назад. Обично се правило добија од духовника који, кад те упозна, зна шта можеш а шта не. Правило се може мењати по потреби али је најбоље да о томе поразговараш са свештеником ако још увек немаш духовника.
Свети Серафим Саровски је руским сељанима који нису стизали да испуне правило давао, што ми данас зовемо Серафимово правилце … 3 пута Оче Наш, 3 пута Богородице Дјево, и једном Вјерују. То можеш наћи у скоро сваком молитвенику.
Можеш и ти то правило да држиш док не нађеш свештеника који ти лежи и договориш се око личног правила.
Што се тиче отварања храма у оближњем селу … то је сјајна прилика да будеш на корист Цркви а и теби ће донети корист. Кад отвориш храм имаћеш прилику, коју мало ко има, да будеш сам пред Христовом иконом и иконом Мајке Његове у храму Његовом. Из личног искуства ти могу посведочити да је тада молитва најслађа. Само пази, пре него што се прихватиш те одговорности… размисли да ли ти то твоје обавезе дозвољавају јер неби било добро да се прихватиш а да не извршиш. Из твог писања да се закључити да обавеза није превелика … тим боље.
Све у свему … а то свима који су пришли Цркви треба рећи… главни задатак је наћи духовника или духовног саветника који ће ти помоћи у свим недоумицама. То није лако … може да потраје и годинама … али ако то поставиш себи за главни циљ, Бог ће помоћи.
Још бих хтео да додам да обавезно набавиш књиге о савременим старцима … Пајсију, Порфирију нашем Тадеју, ту ћеш наћи одговоре на многа питања која имаш и која ћеш тек имати.
Слава Богу што те је укрцао на Свој брод, Цркву Његову који плови ка непролазном Царству Оца и Сина и Духа Светога. Твоје је само да пазиш да не паднеш са Брода у валовито море светских страсти али ако се то, не дај Боже, и деси, завапи Мајци Његовој и чудесно ћеш се поново наћи на палуби.
Свако ти добро од Господа желим,
Иво