Помаже Бог.
Прво, не бих рекао да се друштво побољшава. Да, заиста, друштво напредује у смислу да иде напред у неком смеру, и да, људи се цивилизују у смислу да прихватају правила цивилизације. Али, то не значи да је смер кретања нужно добар и да су сва цивилизацијска правила добра. Друштво се једноставно мења – у нечему ка бољем, у нечему ка лошијем. То је тако увек било.
Што се тиче морала (о чему говоримо), све зависи од тога како ко шта вреднује. Просечан човек ће вредности свог друштва сматрати најбољим, и вредноваће историјско кретање у складу са тим, и то се односи на свако време и свако место. Због тога ће већина људи данас сматрати да су правила у друштву моралнија и исправнија него пре 50 година, а поготову него пре 500 година.
Али, ако постоје апсолутне вредности (а оне постоје ако постоји Бог), онда свет морамо посматрати с тачке гледишта тих вредности. Сматрам да иако су неке ствари добре, свет је данас поприлично ненормалан и неморалан, никако усавршена верзија ранијих времена. Данас није прихватљиво да муж туче жену и то је добро. С друге стране, степен непоштовања млађих према старијима данас је такав да то никако није нормално; невероватна је мера у којој се прихвата морални релативизам итд.
Извињавам се због тог дугог објашњења; то ионако није било главно у питању. Суштина православног учења је иста каква је била пре 2000 година. Сећам се кад сам читао светог Јована Златоустог не много времена након читања светог Николаја Жичког. Свети Николај користи неке речи које су последица живота у 20. веку. Али, поред тога, целокупни утисак је као да сам читао дела истог писца.
Ипак, постоји неколико оправданих примедби у вези са оним што је Лазар рекао. Прво, своја објашњења светитељи ће прилагођавати времену у коме живе (иако неће мењати суштину свог учења). Друго, живот се не може састојати од неколико правила, ма колико да су добро формулисана. Животне ситуације су сувише разноврсне и потребно је наћи начин да се уопштено правило примени на ситуацију. А, наравно, ситуације зависе од времена у коме живимо. Треће, свако од нас је дете свог времена и бар помало прихвата вредности друштва у коме живи. Људи који постају духовнији, све више одбацују своја схватања (па и схватања свог друштва, ако има потребе), да би прихватили вечна, Божија. Али, ће на размишљања већине нас у мањој или већој мери утицати шта друштво мисли о томе. Нема ништа чудно у томе; заправо, имајући у виду да су људи бића заједнице, било би чудно да је другачије.
Што се тиче односа према женама, најмање знам, и надам се да ће неко други рећи нешто. Ипак бих рекао нешто. Први грех, који су учинили Адам и Ева, на неки начин се преноси с генерације на генерацију. Ева је можда више крива, јер је она прва погрешила и наговорила Адама на грех. У којој мери се то одражава на грешност данашњих мушкараца и жена, не знам. У будућем животу, када се будемо очистили од греха, пол неће играти неку битну улогу. Жена у овом животу заиста има секундарну улогу, али хијерархијски. Што се тиче вредности жене као људског бића, она није мања од мушкарчеве. Да додам, мушкарци су вековима злоупотребљавали то што имају одређену власт над женама (и то не важи само за однос мушарци – жене), али то не значи да је то оправдано.