Помаже Бог.
Ствар је мање-више једноставна. Закони и прописи уређују ствари које су нејасне и забрањују ствари које се иначе крше. Заправо, управо закони помажу историчарима да науче нешто о свакодневном животу људи. Наиме, ако је неки закон у нпр. старој Грчкој прописивао да се нешто не сме, то свакако значи да су то људи радили. Иначе, зашто би неко и забрањивао нешто што нико заправо и не ради?
На исти начин, на основу списа светих отаца ми можемо закључивати о гресима људи у то време. У сваком времену говорило се о блуду, што значи да је он био стално мање или више присутан бар код неких људи. О канибализму се никад не говори (добро, не знам, можда понекад), што значи да је то грех који је био знатно ређи. Ако се у Новом завету не говори сасвим одређено о полигамији, из тога се може извести закључак: није било потребе јер се то није ни практиковало међу хришћанима у првом веку; а вероватно ни међу тадашњим Јеврејима.