Срећан празник, рођендан Цркве, двери ка Царству Славе!
Драга сестро, ствар је проста.
У почетку беше Логос и Логос беше у Бога и Логос беше Бог (Јн 1,1).
Пре стварања света постојао је само Бог и ништа више, значи ништа. То је нашем ограниченом уму немогуће схватити. Што би рекао св. Јосиф Исихаста … парафразирам… ми смо, без Бога, оно ништа што је било пре постања. Значи ништа.
Бог никога ништа не пита… Он љуби и даје. Дао нам је постојање, битије, и све што нам треба за вечно јединство са њим, али љубећи однос није могућ без слободне воље, зато смо је и добили. Наше је само да одлучимо да ли желимо да будемо Богови по благодати или не.
Кажеш да Адама и Еву Бог није питао да ли желе да постоје … па како је могао да пита НИШТА да ли жели да буде нешто? Једном створена, по нама несхватљивој љубави Божијој, душа је вечна те према томе самоубиство није супротност постојања него хула на Духа Светога, одбацивање љубави Божије а последице тога, као што ти рече, знамо.
Одузимањем живота, човек не постаје НИШТА него бира вечну смрт која је жива да живља не може бити, вечни плач и шкргут зуба.
Овако ја разумем питање које тебе интересује.
Свако ти добро од Господа желим,
Иво