Христос васкрсе драга сестрице!
Прочитах твоју поруку пажљиво и срце ми се обрадова, ,као и увек, када видим да млади људи … ничим изазвани (ово је старомодна шала)… бирају Бога уместо света. Значи без примера у својој околини у ова трула времена бирају Бога и тело Његово – Цркву уместо света и зла у њему.
Дакле радуј се сестро јер припадаш малом стаду којему је Господ обећао Царство.
Посебно ме је обрадовало то што си студент на Академији … јер из личног искуства знам како је понекад тешко сензибилним људима да на крст распну свој ум и поверују срцем. Ја живим са тастом и таштом … она је историчар уметности а он академски сликар, бивши асистент на Академији. Обоје су, Богу хвала у Цркви али су им приступи дијаметрално супротни.
Елем… ем млада, ем сензибилна а Христова… слава Богу!!!
Мало бих да разблажим поруку мог надражег брата Милете који те је можда мало и уплашио.
Питаш како тако млад човек да упадне у такав мрак… а ко ће ако неће млад човек? Младости фали животног искуства, послушања, смирења пред искуством других људи и Цркве … све најбоље знају и све би да пробају. Већ сам овде писао да сам у младости хулио на Бога кад год сам имао прилику… слушао сам хеви метал … све књиге су ми биле испуњене обрнутим крстовима … све мрачно ме је привлачило … није да нисам због тога страдао … али ме је Бог погледао и ту сам са свима светима у Цркви Његовој … са светима горе и овде доле.
Поступила си више него правилно … много правилније него што бих ја данас, после двадесет и понеку годину у Цркви, поступио. Покушала си како си умела да брата пробудиш, није послушао и ти си отишла. На неколико места си помињала осуђивање, запамти да је не треба осуђивати грешника али грех свакако. Господ је заповедио да се молимо за личне непријатеље … значи нико није искључен из ове заповести. Теби срце пати због безумља тог брата и то је увек добар знак. Не теба да себи поставиш задатак да га молитвом спасеш … него га стави на списак са свима осталима и све повери човекољубивом Богу.
Да не дужим… као што ти рече брат Милета … потруди се да нађеш духовника са којим ће да поделиш своја искушења и који ће те упутити како и шта да чиниш. То је најважнији задатак у твом животу. Можда потраје, јер није лако наћи лекара душе, али наоружај се стрпљењем, моли Бога да благослови твој пут па полако…
Једно је важно никад не заборавити … овај свет препун искушења и лоших примера је замалена …што би рекао свети Цар Лазар… колико год дуго да живимо то кап у океану који зовемо вечност. Време нам је дато да овде заволимо Бога свим срцем својим да се одупремо искушењима која се нуде и младима и старима и да у онај Дан чујемо … уђите благословени у дом Оца својега…
Пусти брата нека иде својим путем…моли се за њега и Бог ће наћи начина да га спасе а ти се потруди да задобијеш благодат, да постанеш сасуд Духа Светога још овде у овом животу. Младима препоручујем читање савремених светих стараца који су живели у ова наша зла времена и говоре нама разумљивим језиком. Читај старце Пајсија, Порфирија, Јосифа Исихасте, Јефрема Катунакијског, Серафима Роуза … он би теби могао да буде интересантан је разумео и волео уметност и писао је о разлозима застрањења која данас свако може да види. Доста тога је преведено на српски. Да ме погрешно не разумеш, сви светитељи у историји Цркве говоре исто јер је искуство у Духу Светоме исто од Педесетнице па до Страшног Суда али контекст времена у коме су живели је нама стран па их је понекад теже разумети.
Свако ти добро од васкрслог Христа желим,
Иво
