Христос васкрсе драга сестро.
Сви смо позвани да Бога сведочимо и по томе треба да се равнамо. Чије је које призвање – временом се утврди. Тако да не треба да осећаш притисак да ли да нешто урадиш или не, него да слушаш своју савест и делаш слободно, пазећи само да некога духовно не повредиш. У твојим годинама сам се доста препирао са атеистима, муслиманима и адвентистима, мада више због других православаца када би се ови збунили и не би знали да им одговоре. Богу хвала, па у књигама светих отаца има одговора на све. Но, оштре расправе не приводе толико људе вери. Оне су ту више да спрече да неко падне. Тако је и са твојим другаром – објашњавати и убеђивати га, усудићу се да кажем, не вреди много. Душе као што је његова су измучене и повређене (углавном гордошћу и траже пажњу), потребни су озбиљни лекови. Да ли је то саосећање, можда чврстина у односу или, пак, нешто треће – индивидуално је. Душа која треба да прими божанско семе мора најпре да омекша, као и земља када прима биљно семе. Није толико компликовано, него ја превише филозофирам. Ти си добро поступила. Ниси га пустила да се глупира пред тобом, поставила си му јасну границу шта је укус (и то не само хришћански, него и општи), а шта неукус. Да ли хоћеш даљњи контакт са њим – искључиво је на твојој вољи.
Што се тиче сатанизма, нема се ту чега плашити. То је озбиљна пошаст којом требају да се позабаве озбиљне институције, али у оволико разореној држави је то веома тешко. Но, свесним хришћанима појединцима сатанизам не може да науди духовно, мада понекад физички може. Највећи проблем је што они свесно и прилично активно покушавају да мењају нашу околину, скривајући се иза маски разних друштвено ангажованих људи (масони), добротвора и човекољубаца (јеховини сведоци), интелектуалаца (теозофи, теслијанци, сајентолози), патриота (разне секте које харају нашом војском) и сличног. Главна ствар је што су деца све више препуштена сама себи услед небриге родитеља, а то се своди на то да их сутра Бог чупа из ђавољих канџи у зрелијим годинама. Иначе, званична доктрина праве сатанске цркве, регистроване верске организације, заиста јесте да сатана не постоји, да су они, тобоже, само противници ,,наметљивог хришћанског лажног морала“. Наравно, то је добра жвака за атеисту лудака – ми знамо у чему је ствар. Али већина људи, често верујућих, једноставно не схвата да постоје само два пута – православни и неправославни. Него, ово већ прелази у многоглагољање.
Додао бих само да и у уметности постоје свега два пута: слављење Бога, директно или кроз слављење Његове творевине или ругање Богу, опет директно или кроз унижавање и преузвишавање Његове творевине.
Нека ти твој дар од Бога заиста послужи Њему на славу, а нама људима и теби на окрепљење душа и радост.
