Бог ти помогао, Кристина.
Ако сам ја добро разумео шта тебе занима, промашила си адресу. Овде су углавном људи који су побожни, имају мање или веће духовно искуство и прочитали су неке књиге. Можда има понеко богословски образован, али већина нас није.
Ако ти треба неки савет у вези са моралом, односно мучи те неко питање како да поступиш, свакако ће се наћи неко да ти помогне и да савет. Тај савет неће бити савршен, је ми овде нисмо светитељи, али постоји велика шанса да ће од наших савета бар један бити мање-више добар.
Што се тиче тога шта црква учи о моралу, пробаћу да кажем нешто на основу оскудног богословског знања. Прво, Бог је створио свет и човека. Како је човек створен по узору на Бога, самим тим имао је у одређеној мери знање о томе шта је добро, а шта није. Остатак тога данас се назива савест. Како човек није био савршен, неке ствари морао је да усвоји од Бога. То што му је Бог рекао, човек није испунио и то се назива пад. Говорим о томе како су Адам и Ева узели јабуку.
Понешто знам и о филозофији, па да ти кажем нешто с те тачке гледишта. Уколико Бога нема, нема апсолутних вредности, апсолутног добра и зла, апсолутног морала. Односно, постоје моје и твоје схватање шта је добро, постоји схватање и људског друштва, али то су просто наша мишљења и ништа више. Бог, као савршено биће, извор је и критеријум сваког добро. Стога, уколико морал схватиш као нешто идеално, без религија (тачније без Бога) нема морала. Уколико кад кажеш морал говориш о правилима понашања, онда морал може постојати и без Бога. Мада, у том другом случају, мени морал не изгледа као нешто посебно.
Не знам да ли сам ти шта помогао. Ако јесам, драго ми је. Поздрав.