Драга сестрице,
У праву си, ниси једина. Твоја мука је истинска васељенска пандемија овог света који у злу лежи.
Твој проблем није у томе да су мисли о самоубиству грешне, то се лако решава исповешћу, проблем је неодступање таквих помисли које те, како кажеш, опседају годинама.
Сва искушења, ми хришћани, решавамо са духовним оцем кога ти очигледно немаш јер се нама, непознатим људима, обраћаш за савет. Чак и да неко са тобом подели своје искуство, то ти неће помоћи јер свака мука је јединствена и не постоји универзалан лек. Узроци су разни па тако и лекови. Потруди се да пронађеш свештеника или свештеномонаха, ако имаш неки манастир у близини, па се посаветуј са њим. Често, није лако наћи духовног саветника и потребно је време али то је најважнији задатак у нашем животу и, колико год да је времена уложено, када коначно нађемо лекара наше душе, схватимо да је потрага била духовног злата вредна.
Важно је да разумемо да самоубиством се „све не завршава“, да се свест не гаси него управо супротно. Када се наше телесне очи затворе, духовне се истог тренутка отварају и обузима нас ужас када схватимо да се налазимо у, за нас, непознатој реалности. Не заборави да смо створени за вечност тако да нашем битију нема краја.
Имам само један савет… потребно је не само да верујемо у Бога него да верујемо Богу, да имамо поверење у Његову свету промисао и то нам помаже да повратимо мир. Потрпи кад мрачне помисли наиђу са вером да је Бог увек близу и да, из само Њему знаних разлога, допушта то што допушта. Не губи наду јер те Бог воли много више него ти саму себе, своју децу …
Ако притисак помисли постане неиздржив, обрати се психологу јер је некад најважније да се човек стабилизује па онда полако даље. Не дозволи да те тама потпуно обузме јер у таквој ситуацији човек не може да расуди шта му је чинити. Опет кажем, ако постане несносно … потражи стручну помоћ … после је све лакше.
У овом животу само је једна ствар сигурна а то је страдање. Сви страдамо само што се то са стране не види зато ти се чини да је другима добро док се ти мучиш са својом тамом. Сигуран сам да нема човека на овом свету који се није сусрео са мрачним „решењем“ – самоубиством. Ти имаш двоје деце што значи да имаш много више него многи у овој долини плача.
Свако ти добро од Васкрслог Христа желим,
Иво
