Draga sestro jako sam ti zahvalna na odgovoru i ovim vetrom u ledja i to u pravom trenutku kada sam opet jako klonula duhom. Borim se, stvarno se borim. Od svega goreg navedenog sta me muči sada pokušavam da obezbedim sve što mogu za bebu, otac deteta i dalje samo muti, zahtevala sam odgovornost i podršku oko bebe (da mi pomogne stan da okrecim I kupim krevetac i kolica) ali on ne odustaje od zavlacenja i odugovlacenja, tako da sam morala stvari u svoje ruke da uzmem. Otezavajuca okolnost je da ne živim u našoj zemlji nego u Nemackoj, nemam nikog svog osim par drugarica i kolega. Moja porodica živi u Srbiji. Mama će naravno doci kada se porodim ali moja briga kako cu posle, kako cu sa poslom, kako platiti račune kako obezbediti detetu osnovno a ne mogu da radim dodatno jer nemam gde da je ostavim…. Sve te brige mene ubise, onda shvatim da je Gospod sa nama, pomolim se I svesna sam da nam neće ništa faliti I da nas neće ostaviti. Ali je borba sa pomislima konstanta. A zaista sam pregazena kao tepih, sve što sam tom čoveku rekla je bilo iskreno i od srca, sazalila sam se najiskrenije na njegovo izlaganje kako je to sve strasno i kako je preživljavao pakao smatrala sam da mu treba pružiti ruku, da ima prava na drugu šansu i da zaslužuje da bude srećan… Zaista se pomolim I za njega i za tu porodicu. Nadam se da sam trebala ja da mu se desim da se opameti I posveti toj porodici. Planiram da se spremim za ispovest pred kraj meseca, moram samo u nedelju da pitam sveštenika kako da postim pošto sam trudna da li na vodi ili ulju i da li samo sreda i petak ili cela sedmica. Uglavnom radim na sebi pokušavam da se izborim, prihvatam da je sve u Božijim rukama i to me uvek smiri. Veliki pozdrav i zahvalnost od sveg srca vam šaljemo moja devojčica i ja
