НАСЛОВНА » Одговор на: Kako se vratiti na pravi put i prevazići osećaj krivice

Одговор на: Kako se vratiti na pravi put i prevazići osećaj krivice

Форуми ГЛАВНИ ФОРУМ Kako se vratiti na pravi put i prevazići osećaj krivice Одговор на: Kako se vratiti na pravi put i prevazići osećaj krivice

#1580
emilijaema
Учесник

    O sestro rasplaka me. U celoj toj muci, tvojim postenjem, hrabroscu i time sto osecas cak i bol nepoznate zene kojoj si se, nehotice umesala u brak…..neko pomenu epitimiju, ma kud ces vece od ovoga tereta koji si natovarila na sebe! Mislim na taj osecaj krivice, tesko mucno osecanje, oblak koji te prati koliko god da pokusavas da izadjes na sunce.

    Razumem, sve razumem.

    Zrtva si svojih iluzija ali i tudje teske zloupotrebe. E, sad lepo podeli tu odgovornost jer nije sve na tebi! Iluzija je cak i to zamisljanje kako „rasturas tudji brak“ , zamisljas „tudju patnju“, pravis scenario i preuzimas na sebe i svoje i tudje! Ne padaj u istu gresku. Iskustvo generalno nije ni blizu tvojih zamisljanja, jer zrtve, kao ti, su cesto samo nebitno sredstvo za necije medjusobno obracunavanje u braku.

    Tu energiju vrati sebi i posveti je tom detetu, ako kazes da nije krivo, ono  ima puno pravo na smirenu i radosnu majku. Veca ti je ta odgovornost od odgovornosti za ta treca lica.

    Sad ces pomisliti da nije moguce, ali jeste.  Ta krivica prema Bogu i ljudima ne funkcionise tako.

    Ne ceka te nikakva kazna, sve sto ti se desilo je blaga Bozija ruka koja te vodi kroz zivot. Jer, prvo, nikad ti se vise nece desiti da podlegnes nekim svojim iluzijama, sto radja zrelost, odgovornost i ravnotezu izmedju razuma i emocija ubuduce. Da bi covek funkcionisao u odnosu na Boga, treba da ima i zdravu savest, kod tebe je trenutno u neravnotezi, preteranim osecanjem krivice i za sta treba i za sta ne treba.

    Neka ti vodilja ubuduce bude npr.sv. apostol Pavle.

    Sta je on trebalo da radi? Najpoznatiji gonitelj hriscana, direktno protiv samog Gospoda!

    Gordost, oholost, beskrupoloznost, ubistva, mucenja, besomucna zelja za unistenjem..i ko zna sta jos.

    Da se zavuce negde i oplakuje svoju krivicu do kraja zivota, ziveci kao mish u jezivom strahu od „Bozije osvete“?

    A on se pokaje , svim srcem, svom dusom, celim zivotom (kao ti npr) i okrece novi list (ali ne kao ti:))

    I postaje ljubljeni Hristov apostol. I ako nekad i primeti neku senku stare krivice ili od nekog dobaceno podsecanje na proslost on kaze: „Sto je za mnom zaboravljam, a stremim za onim sto je preda mnom. I trcim prema cilju radi nagrade nebeskoga prizvanja Bozjega u Hristu Isusu“ (Filipljanima 3,13-14).

    Cujes, sestro: trci, ne stoji i ne ide unatraske!

    Smiri se, razmisli i trezveno na ispovest sto pre, da bi tako ociscena mogla da potrcis. Pruza ti se prilika da jedan dar s neba ocrkvenis i vaspitas redovnim odlascima na Liturgije, ucestvovanjem u zivotu crkve, gde ces biti prihvacena sa svojim detencetom.

    Kad kazem „trezveno“ na ispovest, znaci ocisceno od viska tih nepotrebnih osecanja, jer kazu sveti oci, ako neko ne moze na ispovest jer misli da je suvise pogresio, onda taj smatra sebe savrsenim („Kako je to moglo meni da se desi??) a to je opet projava gordosti…:)

    Nego lepo – uradila sam to i to, uz svo kajanje zbog svega ali bez padanja u nesvest. Da si savrsena i bez tog greha, Gospodu ne bi takva ni trebala, On se nesto ne slaze bas sa nepogresivima i savrsenima:)))

    malo shale ali jeste tako otprilike. Sa ispovesti izlazis na suncan dan i u novi zivot, kako god se ti osecala:))

     

    I ima jos nesto: nista se ne desava bez Bozijeg dopustenja. Dete je tu i od tebe se nesto ocekuje. Sigurna sam da se ne ocekuje neka depresija i nesposobnost da dete odgajis, naprotiv.

    A zloupotreba cistog zenskog srca od strane ozenjenog muskarca je pojava mnogo cesca nego sto i sanjas, jer o tome se ne govori. Inace bezosecajnost je danas generalna boljka covecanstva, a mi ovim padovima naucimo mnogo toga-napr kad se prostres nekom kao tepih, sta mu preostaje nego da te pregazi?

    Zato i uvek:ravoteza. Sacuvaj svoje cisto srce za nekog koga ces sresti kad budes spremna, ali u isto vreme ogradi to srce i cuvaj ga od ranjavanja. Budi mudra. „Mudri kao zmije a bezazleni kao golubovi“…to je to, otprilike ….pa ravnoteza izmedju prihvatanja odgovornosti i prekomerne krivice….pa onda: nositi samo svoj krst, ne tovariti tudji na svoja ledja…..i tako dalje.

    Istovari taj dzak kamenja koji nosis u ispovedaonici. Ti nisi svesna sta sve svestenici cuju na ispovestima, a ispovedas se Bogu, svestenik je samo svedok tvoje ispovesti. Stid na ispovesti je odlican osecaj, veruj…malo li sam puta umirala pred tim vratima a izletala iz crkve sa onim osecajem kad udahnes duboko i usisash ceo drvored na ulici:)))

    Ukratko……verujem u tvoju buducu srecu:)