Помаже Бог,
Да се надовежем на ово што рече брат Милорад – рекао бих да треба обратити пажњу и на намјену (т.ј. чему служи) поста и празника. Заправо, како ту намјену схватамо ми хришћани, а како муслимани.
Код нас четири вишедневна поста, између осталог, служе и као припрема за предстојећи празник. Код муслимана је пост вријеме вјежбе/тренинга у врлинама које прописује ислам. Постоје два празника (бајрама) годишње: курбан бајрам гдје се прославља Авраамова жртва – гдје је Авраам приносио Исмаила (не Исаака!) на жртву и рамазански бајрам гдје се прославља: престанак поста! Сад, зашто постити кад се празнује престанак или зашто празновати престанак онога што њихова вјера прописује – ја не схватам, али они сигурно имају неко своје објашњење.
Да се још надовежем на мисао брата Милорада о разговору/дискусији са муслиманима. Доскора (до прихе неких 20-30 година) разговор са преставницима мухамеданске вјере је био веома отежан због непостојања превода кључних исламских дјела на не-арапске језике. Но, пошто су муслимани многа кључна дјела њихове вјере превели на друге језике (у циљу образовања њиховог подмлатка) и пошто су ти преводи јавно доступни; нпр. шеријатски закон то је разговор умногоме олакшан јер се избјегава taqiyyah. У том смислу, много је једноставније (ко то жели) упознати се са изворним исламским учењем из пера њихових “учењака” него из разговора са исламским мисионарима.