Христос васкрсе!
Сад схватих, гледајући неке текстове, да код неких људи појам „метанија“ означава стриктно само дубоки, земни поклон, а код неких означава све врсте поклона, рачунајући приклањање главе, мали поклон, појасни поклон и земни поклон.
Предпостављам да овде говоримо само о земним поклонима.
Сасвим сигурно није иста ствар да ли се молимо код куће или смо на саборној молитви у храму, када говоримо о метанијама или другим чиниоцима нашег молитвеног односа са Господом и светима. Личне молитве или оно што зовемо „лично молитвено правило“ је прилично слободна „композиција“ (ако тако могу да кажем), и зависи од нашег нивоа духовног раста и од благослова духовника/исповедника, док су саборне молитве у храму, на службама, врло тесно ограничене типиком и другим богослужбеним књигама, мада ту може бити мањих одступања.
На пример, нико из Цркве не би ни хтео ни могао да те спречи да, боравећи у природи или другде, у молитвеном заносу, учиниш више метанија хвалећи и славећи Господа, по стиховима псалмотворца: „седам пута на дан хвалих те Господе“.
У духовним заједницама – манастирима – подвижници високог духовног нивоа чине и по неколико тисућа метанија свакодневно, када су издвојени у свом личном молитвеном кутку, а у храму се понашају као и сви остали, веома слично обичним световним верницима – нама, јер тако налаже Типик.
Према томе, не постоји „уопштено“ правило чињења метанија, а можемо потражити правило везано за службе у храму.
Свако добро од Господа.
Милорад
