(додатак)
А што се тиче самог поста, потпуно је тачно да свако – ко то жели – може да пости на начин муслимана. То је чак и веома здраво за тело – бар повремено на пар дана правити велике размаке између оброка, па јести само једном или два пута на дан.
Али, у том једном оброку не треба се преједати, што највећи број муслимана чини. Преједање потпуно елиминише сваку корист коју је гладовање (можда) дало.
А шта би рекао муслиман за потпуни пост сваке среде и петка – ово чини доста првославних људи које ја познајем – без јела и воде у дан и по, и то сваке седмице у години? Имало би ту да се „доказује“, али то не треба чинити.
Истина јесте да је много оних који себе називају православнима заправо на веома ниском духовном нивоу, па и у смислу схватања и прихватања поста. Ту је простор да постанемо бољи, тј. да Богу будемо захвални и да постимо не ради испуњења правила него из љубави према Богу.
О вери се не суди по примеру најслабијих, него по учењу те вере и по најбољим представницима. Браћа муслимани не могу ту ни да привире, али то не треба да нас погорди, јер смо и ту веру добили на дар.
С Богом!