Христос васкрсе, сестро Анђелија!
Кажеш да твој професор „govori da bih bila veoma uspesna u ovom poslu“.
Успех у речима твог професора је једно, а успех у духу хришћанске православне вере је нешто сасвим друго.
На теби је да доносиш одлуке, а ја те нећу погурати у смеру професионалног бављења музиком, него ћу рећи моје мало искуство, и веру.
Професионални музичари (и други уметници) имају један заједнички проблем, којег огромна већина уопште не види, а и већина од преосталих не жели да било шта промени у томе. То је једна посебна група „сродних“ страсти – таштина, славољубље, нарцизам, себељубље, сујета,… (и слично). Ово ми је пре више година рекао један млади музичар, али посебан по томе што је искрени православни верник, па је (даром добијеним у Цркви) умео да препозна поменуте страсти и у себи и у другима. Остао је музичар, али се није упустио у славоносне (и ризичне) путеве „успеха“ на сцени, већ је постао обичан (али веома задовољан) професор музике, оженио се и има децу.
Мој син је музичар (певач) – изузетно талентован, али ништа није радио на време (класичан пример суперталентоване особе којој све иде лако, па мисли да не треба да се труди више него што је минимално), те сада за ситнину обија прагове неких европских хорова и других музичких институција. Још увек не схвата да циљ живота не може бити у тој делатности, а не схвата ни да постаје старији (а свет је препун много млађих суперталената) и да ће вероватно у једном тренутку остати без икакве могућности те врсте посла, а друге ствари у животу није чинио када им је било време.
Нисам Бог, па не знам да ли ти је усађен такав осећај треме/страха од неуспеха да би одустала од поменутог „успеха“, или ти је дат као подстицај да радиш на том проблему и превазиђеш га. И једно и друго може ти донети велики успех у животу, а то је пре свега да научиш да цениш добијене Божије дарове, и да будеш спремна да се много трудиш за постизавање циљева.
На основу твог писма ја предпостављам да имаш у себи довољно оне хришћанске простодушности и смирености која се неће поколебати славом. Но, чак и када славни уметник није сујетан, велики је проблем бити окружен сујетним нарцисима из дана у дан. Но, о свему томе ваља размислити и донети одлуку. А када донесеш одлуку, нека ти први задатак буде да се не окрећеш за „оном другом“ могућношћу коју си одбацила.
Желим ти пуно успеха, а још више ти желим спасење душе.
Милорад.
