Помаже Бог.
Нисам сигуран да је њима теже. Сам облик поста је тежи, али је много лакше радити нешто кад је особи познато да ће добити утеху (и то изобилну утеху) за који сат.
Мислим да се у Православљу и у посту показује нешто заиста важно и добро. Када говори о сијачу и семену Господ говори да неко семе даје плод по 30, друго по 60, а треће по 100. Односно, Бог познаје меру сваког од нас и тражи од нас у складу са тим. Да, он жели да сви будемо јунаци који ће учинити сваки подвиг, али зна да нисмо сви такви и прима и оне који учине и сасвим мало. У Православљу постоје људи који посте тако што једу једном дневно и то само хлеб и воду (што је много строже и теже од муслиманског поста). Само се ради о томе да Бог прима и оне слабије. Мени је то веома лепо.
Постоје у Православљу јасна правила, само се људима дају олакшице (уколико су болесни, много раде или нешто слично). А то је много боље од правила која се примењују роботски, без разумевања и саосећања.
И, наравно, пост нема вредност сам по себи. Пост је добар само у мери у којој због њега постајемо бољи и духовнији. Немам великог духовног искуства да много говорим како пост утиче на нас. Ипак бих рекао неколико ствари. Прво, важне су намере са којима приступамо посту. Није исто да ли постимо да бисмо јачали вољу, зато што други то раде, због Бога или неког четвртог разлога. Нису сви разлози лоши, али нису ни подједнако добри. Друго, да би пост био делотворан, мора бити праћен другим духовним делањем: молитвом, милосрђем… Треће, пост не служи томе да храни нашу сујету. Четврто, избор хране није случајан. То што благ пост укључује рибље месо, а не и месо свиње није без разлога. Једноставно различита храна различито утиче на нас.
За крај да кажем следеће, вредност поста зависи од целокупног људског живота и веровања човека. Чак да је муслимански пост много тежи (а није), ништа то не значи без праве вере.
Da to se u potpunosti slažem sa vama. Ono sto ja hocu je zapravo da cujem par mišljenja kako bih lakse približio smisao naseg posta njima. Ako sagledamo i neke druge aspekte fizickog posta kao sto je uzdržanje od spolnih odnosa vise truda zahtjeva uzdržanje od npr 40 dana nego 12sati(u prosjeku) dnevno. Dalje muslimanski post traje 30 dana a mi imamo mislim vise od 200 na godinu. Da nas post moze biti i stroziji i laksi. Njihov neki argument je da eto pokazuju da svaki skoro svaki covjek moze da se natjera na totalno uzdržanje od vode i hrane tokom dana od izlaska do zalaska sunca i da zapravo kod nas velika većina ljudi ne pokazuje pun potencijal sto se tiče toga jer vecina sebi ublaži post. Opet kod nas je to sve do pojedinca i do toga koliko je on spreman dati se. I mozda je i tu prava snaga. Nas samo jaka vjera moze pokrenuti da svoj post nacinimo strozijim iako znamo da nam je i blaži post uslisen od Boga, samo jaka vjera to moze da pokrene a ne neko strogo odredjeno pravilo od Boga. Bog želi da se mi sami pokrenemo a on će nam pomoći. Bio bih sretan kad bih dobio jos neko razmišljanje na tu temu od nekoga ko ima vece znanje i duhovno iskustvo