Бог помогао, Филипе.
Ово што ћу рећи је моје мишљење и можда нисам у праву. Такође, да напоменем. Пошто се ситуација (мотиви играња, проведено време, садржај игара и друго) разликује од особе до особе није исти савет за свакога.
1. Играње видео је код неких људи мотивисано незадовољством животом, односно то је покушај да се виртуелно доживи нешто што не може стварно. Ово, свакако није добро. Сам себе испитај да ли је то твој случај. И ако си сигуран да није, свеједно размисли поново неком другом приликом, јер то може бити скривено од нас. Ако због тога играш видео игре, онда престани, јер то јесте грех. Можда не неки велики, али свеједно није добро. Треба да живимо у стварности, а не у машти.
2. Садржај неких игара је агресиван. Посматрајући себе и друге, мислим да нећеш постати веома агресиван ако играш такве игре (или гледаш такве филмове). Међутим, све, па и такве ствари (иако можда ситне) утичу на нас, па би ваљало да временом смањујеш такве садржаје, а ако можеш и у потпуности да престанеш са њима.
3. Води рачуна и о здрављу, јер свакако ти није добро да сатима седиш за рачунаром. То није добро, чак и ако радиш нешто корисно, али, шта ћеш, некад мора. А играње видео игара (као и друштвене мреже) не мора.
4. Постоје много гори начини провођења слободног времена: опијање, дрогирање, пушење, промискуитет.
5. Ако једном седмично с друштвом одеш на партију неке друштвене видео-игре, или се одмориш од посла тако што ћеш двадесет минута играти неку видео игру, можеш то и даље да радиш. Ако је више од тога, смањи на неку нормалнију меру. Ти поготову можеш себи да приуштиш мало времена, пошто имаш петнаест година. Неко старији имао би сувише обавеза. Онако како си ти описао ситуацију, делује ми у реду.
Ипак, морам да кажем. Свакако би било много боље када би у слободно време читао или био физички активан.