Bog Vam pomogao!
Primerom. Mladi ili stari – reči danas malo ko sluša, ako li i obrati pažnju – brzo biva odnešeno burom ovoga sveta. Kao u priči o sejaču i semenu. Paradoksalno je, ali danas se moramo truditi da budemo svetiji od apostola da bismo ljude priveli k’ poznanju Istine. Daleko od toga da sam defetista, ali u vremenu ekstremne površnosti i olakosti jedino oruđe koje nam ostaje je suština, supstancija. Mi ljudi XXI veka smo načitaniji od naših predaka (barem većina nas), sve nam je dostupno putem interneta, često smo i elokventniji – mogli bismo satima da bogoslovimo (ili praznoslovimo) o lepotama odnosa sa Bogom, o pitanju dobra i zla, o žitijima svetitelja i njihovim neverovatnim podvizima, a onda se uglibimo u neke gluposti tipa: da li baš mora da se jede ova hrana tokom posta i zašto ne može ona druga, da li smemo da peremo sudove i veš Nedeljom ili je to neoprostiv greh, kako to da nije bogougodno živeti u nevenčanoj zajednici – pa meni je ugodno? I tome slično. Mi kojima je stalo sami naizmenično razvodnjavamo, te sitničarimo – kako možemo bilo koga privesti veri? Obaška što je teško ljude privoleti i da se osećaju kao Srbi, što se ne mora objašnjavati i dokazivati, a kamoli da budu hrišćani.
Ono što sam primetio kod poznatih propovednika kao što su iguman Rafailo, monah Arsenije, otac Predrag, prezviter Aleksandar i mnogih drugih je da oni žive ono što propovedaju. I zato imaju uspeha, a ne treba im puno – snime mirjani poneku njihovu besedu i okače na Jutjub. Ali je korist od toga nemerljivo veća. Pa čak i ako nekad nešto pogreše sitno (a dešavalo im se u stvarima nevezanim za bogoslovlje) – nikoga nije briga, jer ispunjavaju suštinu.
Tako da mislim da decu i mlade treba bez ustezanja i filozofiranja izložiti suštinskom Pravoslavlju, a ne samo bombardovati ih odmah pravilima, iako su i ona bitna i imaćemo uspeha. Sve što se pravilno trudimo neće propasti. Jer i gorak lek s ljubavlju dat više koristi od razvodnjenog koji možda manje peče. Ali: ,,Lekaru, izleči se sam.“
