Бог помогао.
Руска православна црква има специјални документ о савременим питањима. То су ,,Основи социјалне концепције Руске православне цркве“. Код нас је издато као књига у издању издавача Беседа. Следећа два цитата су из те књиге:
<p class=“MsoNormal“>,,У допустива средства медицинске помоћи спада вештачка оплодња полним ћелијама мужа, јер она не ремети целовитост брачног савеза, суштински се не разликује од природног зачећа и реализује се у контексту супружанских односа.“</p>
,,Са православнога становишта, морално су недопустиве и све врсте вантелесне оплодње, које подразумевају припремање, чување и намерно уништавање ‘сувишних’ ембриона. Морална осуда абортуса од стране Цркве управо се и заснива на признавању људског достојанства ембриона.“
То значи, дозвољава се вештачка оплодња, али се не дозвољава било какво играње са оплођеним ембрионима, јер је сваки ембрион сићушно, али ипак живо дете.
Нисам био у прилици да ми треба било каква вештачка оплодња, али на основу онога што знам, могу ти рећи следеће. Телесна вештачка оплодња је у реду, јер се полне ћелије мужа убацују у тело жене и зачеће је слично природном. Вантелесна оплодња (иако није проблематична сама по себи) подразумева да се оплоди више јајних ћелија – и тиме створи више мале деце – него што је потребно и могуће да жена изнесе и роди. Ти се ембриони убацују у материцу, па се касније ,,вишак“ одстрањује (што ће рећи, убија). Може се и платити чување тих ембриона вишка, али ем кошта, ем није сигурно да ће моћи да оживе у материци. А вантелесна оплодња само са једном-две оплођеном јајном ћелијом – не обавља се.
Надам се да нисам закомпликовао објашњење. Али, укратко то значи: телесна вештачка оплодња је у реду, али вантелесна није.
