Бог ти помогао, Лука.
Ти грешиш у једној ствари. Ти заправо, кажеш следеће (опрости ако будем грубљи него што треба): Ја сам у праву, и баш ме брига шта о томе мисли и црква и Бог. Може ли на неки начин да буде како ја хоћу. Још једном ти се извињавам ако сам претерао, али из твоје поруке следи управо то.
Што се тише мишљења да је грех раздвојити оне који се воле, не треба раздвајати парове, али некад ће двоје уништити једно друго, а не виде то (док други који су старији и искуснији то виде). Затим се може се десити да двоје сазнају да су веома близак род. Ја знам за бар један такав случај. Могу постојати и други разлози, али је поента од романтичне љубави (која је заправо првенствено заљубљеност и садржи помало љубави) не треба правити никакво божанство коме све треба да се поклони (иако она може бити веома лепа и свакако је добродошла).
Што се тиче твог питања, на следећем линку можеш видети Брачна правила Српске православне цркве. Она јесу још из тридесетих година, али мислим да још увек важе, ако не у потпуности, онда у општим цртама.
http://православнапородица.орг.срб/pravoslavna-porodica/1108-bracna-pravila-spc-varnava-rosic1
Ако сам ја добро разумео твоје објашњење ви сте заиста шести степен духовног сродства. (Између њеног прадеде и ње је трећи степен сродства, плус између твоје бабе и тебе – други плус само крштење које додаје још један: 3 +2 + 1 = 6.) И за духовно и са крвно сродство потребно је да буде бар осми степен сродства. (За крвно сродство то значи између трећерођака.) Ипак треба да знаш да шести степен духовног сродства – што је ваша ситуација – представља уклоњиву сметњу, што значи да нека могућност постоји. Уколико вам свештеник није рекао, слободно питајте неког другог свештеника да вам каже шта можете да урадите.
И за крај још нешто. Ако вам неколико свештеника каже да не може, прихватите то као Божју вољу. Бог види ствари у будућности које ви не видите и препоручује вам да одустанете, јер би таква веза пре или касније била лоша за вас.