Бог ти помогао, Недељко.
Ако је твој проблем духовни: грех, страсти, недостатак покајања, онда се обратиш свештенику. Психолог ти може дати добар савет (посебно ако је побожан), али те не може исповедити нити причестити. А ако није побожан, онда ти не може помоћи око духовне борбе. Како ти може помоћи око нечега о чему не зна ни на основу образовања ни на основу искуства? У најбољем случају може ти решити неке споредне проблеме, ако те они коче.
Ако је твој проблем психолошки: депресија, зависност, неуроза… обрати се психологу, по могућству православном. Свештеник вероватно нема ни много знања ни много искуства да ти помогне, мада ти свакако може дати користан савет.
Уколико имаш проблем који утиче и на духовни и на психолошки аспект твога бића (а често су проблеми такви), добро ће ти доћи да о томе причаш и са духовником и са психологом.
Што се тиче твоје недоумице око лажних пророка, то се не односи на ово. Психолози су нешто попут филозофа у древном свету као тадашњи световни мудраци. Свети оци су имали уравнотежен став по том питању. Саветовали су хришћане да од старе грчке филозофије узимају оно што је у складу са хришћанством, а да одбацују оно што му је противно. Тако можемо поступати увек када је у питању чисто светован мудрост.
Цитат о коме говориш говори о људима који нуде своје „спасење“, на оне који желе да понуде своју религију и себе уместо Христа и хришћанства. Њима се свакако не обраћај. А психолози (чак ни они који нису православни) не спадају у ову категорију. Једино, ако се деси да они себе доживљавају као неке учитеље који треба да замене светитеље и духовнике или им се неко обраћа као таквима.
<p class=“MsoNormal“></p>
