Бог ти помогао друже, имам доброг пријатеља који завршава факултет Богословије и размишљао сам већ да попричам са њим у вези тога.
Нисам склон депресији, обично паднем под лоше расположење када се повредим, имам проблем са л5 с1 али не клоним духом већ из лошег расположења кренем у боље. Овако, није ме лако избацити из такта, не нервирам се, нисам љубоморан на неког, моја основна карта кроз живот је поверење и због тога ја држим до себе само проверене особе.
Што се тиче крстића, ја сам га радо прихватио јер волим да носим крстић мада ми било чудно што то долази од њене мајке али прихватио га без проблема, међутим, он се одмах изгубио а да ја нисам осетио. Брже боље одмах мајка те девојке да ми поклони нов и то ми било толико чудно да сам некако одбио, осетио сам да нешто није у реду, јер дуго смо се и забављали, ниједном преко дана нисмо изашли.(мало чудно, зар не?) Ја сам раскинуо ту везу и схватам да није тако требало да се заврши али не треба се враћати на прошлост. Од тог раскида, ја не могу да нађем стабилну везу, нити било какв другу. А верујте ми, ја сам са девојком поред себе још два пута срећнији. Да ли постоји та могућност да управо од њих постоји зло намењено мени? Шта год да је у питању, неће ме победити тек тако, ко год мени желео зло, не желим да се то зло врати њима него то зло мора назад у пакао. Можда све умишљам, не знам ни сам али чврсто верујем да ће ми молитве дати одговор.