Извините, опет ја, додао бих још нешто.
Изгладњивање може да буде добро у случају да можеш да поднесеш то, да те то не омета у дужностима и да имаш благослов духовника. Ако нису задовољена сва три услова, немој да пробаш.
Наравно да може да дође до гордости, али шта год човек да ради може да дође до гордости. Зато треба да се саветује са духовником и да стално себе испитује.
Да ли је културно инсистирати да ти неко буде духовник? Бодин је ту у праву, није. Он је навео изузетак. Не знам за тај догађај, али верујем да се баш тако збило, личи на догађаје из житија светих. Ипак ми се чини да је то изузетак, а не правило и да би требало да тражиш другог духовника. Ја ти саветујем да се помолиш Богу и Бог ће открити одговарајућег за тебе, кад Он буде сматрао да је најбоље. Није важно само какав је неко духовник, већ и какав је за нас. Ако нађеш доброг, то ће ти веома много помоћи; али ако нађеш неодговарајућег, можеш имати и штете.