Бог ти помогао, брате.
Не бих се упуштао у богословље много, јер нити сам свет, нити формално образован у том смислу, али бих рекао да је суштина молитве врлина св. апостола Јакова – нада. Нада на Бога и Божију помоћ, и да пре свега буде воља Његова, односно вера да Он зна најбоље шта нам треба. Прво и основно је веровати Богу. ,,Сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо“ је најправилнија молитва. Ал’ треба стићи дотле да то усвојимо срцем. Тада и наша молитва постаје молитва срца, а не тела или ума-разума. Први корак на том путу ,,рајске пирамиде“ је, наравно, смирење. Но, добро то. О молитви се треба учити од Бога и светих који су се у овој врлини посебно истакли. Не бих никога да нехотице увредим јер не вирим ни у чију душу, али шта зна црв који ровари земљу о Небесима?
Прочитао сам много добрих књига о томе, баш много – ал’ нити се заносим да сам их у потпуности схватио, нити да бих их умео добро представити. Све је на неки начин молитва, сва наша дела. Јер ,,говоримо од сувишка срца“, па се и молимо на тај начин. Молитва је дело, такође. Зато је сваки добар спис који нас усмерава и подучава – учитељ молитви.
Да не буде да сам много говорио, а да ништа нисам рекао, препоручујем ти нешто од светог Игњатија Брјанчанинова, човека који је толико силно носио Духа Светога у себи, да већ није могао то ни да крије од својих савременика. За случај да ниси већ прочитао.