Bog ti pomogao, brate Mihajlo!
Da sam na tvom mestu, brata Đorđa bih svakako poslušao.
Dodao bih još nešto, a to je da moraš ozbiljno da se pozabaviš analizom svog kruga prijatelja. Ne mora da znači da su neki od njih bukvalno u vezi sa njom, ali može lako da bude da rade na tome da vas razdvoje. Dešavale su se takve stvari mom ocu, iz čiste pakosti njegovih ,,prijatelja“ i kolega, a neki su i otvoreno pokušavali da im rasture brak, hvala Bogu, bezuspešno. To što je tvoja devojka često uplašena u takvim situacijama ne mora nužno da bude od osećaja krivice, već se možda, prosto, boji tvoje reakcije, da ne pomisliš pogrešno.
Iako ne volim koncept modernih psihijatara i psihoterapeuta, u ovoj situaciji mislim da ti ne bi škodilo i da priupitaš nekog od njih. Naravno, ne mislim da te kljukaju lekovima, nego da im ispričaš ovakve scene iz života kao što si nama izneo. Oni su jako verzirani u nekim stvarima i cenim da bi relativno lako mogli da procene kada iz tebe govori paranoja, a kada imaš stvarnih osnova za sumnju.
Takođe se nemoj više brinuti. Dao si se u ruke Božije, a od njega boljeg lekara nema. Moli se Bogu koliko želiš, sa znanjem da će ti pomoći. Ako si u Beču, svrati ponekad i do Saborne crkve Svetog Save. Otidi povremeno na Liturgiju. Ako te spopadnu misli da te devojka vara, odagnaj ih odmah. Ne razmišljaj uopšte o tome. Preciznije: zabrani sebi da misliš o takvim stvarima. Isto i kada te spopadnu pomisli da si ti kriv za sve. Odmah da ti kažem – nisi sigurno, a da li u nečemu grešiš ili preteruješ – ne umem da kažem, a nije sada ni bitno. A, ako te spopadnu crne misli, i ne možeš da ih odagnaš, moli se Bogu, uzmi radi nešto po kući – možda i najbolje – uhvati devojku za ruku, pa prošetajte, idite u neki kafić, na kolač, ili drugo šta volite da radite. Opusti se, bre, malo.
I slobodno pitaj ako ti nešto treba, zato su ljudi ovde.