Draga sestro Milena,
čini mi se da je to prosto neminovnost, u nekom trenutku se prosto desi da nam se dosta stvari kod supružnika ne sviđa. To i jeste poenta braka na neki način. Ne brinite se, ljubav može da se ponovo izgradi i kada se vrati da bude ista ili i bolja nego ranije, ukoliko pričamo o hrišćanskoj ljubavi.
U braku dvoje pomažu jedno drugome da budu najbolje verzije sebe. Ako su supružnici na početku i u sličnoj ravni, vremenom neko ide malo više levo, neko malo više desno, ili različitim tempom…
Uz djecu i svo odricanje koje uz to ide, ženama je lakše da se natjeraju da stave sebe na drugo mjesto, da budu više požrtvovane, dobrovoljno sebi uskrate stvari, prosto priroda ne daje mnogo izbora. Znam da sam ja sa prvim detetom htjela da neko drugi ponese taj teret a da ja pobjegnem malo i budem sebična, ugodim sebi, ali nema ko…sa drugim detetom sam već bila naviknuta na to i nije mi bilo teško, postalo je prirodno, dobrovoljno, moja osobina a nešto što me neko tjera. Baš to čini da se majke nekako promijene, izbaci se dosta sebičnih želja i težnji, a očevi uglavnom nemaju to i stalno se čini kako -ne rade dovoljno i nisu tu-. Često kažu -on se promijenio- ali ne, oboje su se promijenili, ali pošto su žene prirodom stvari natjerane da se žrtvuju više, one dobijaju i više od svega u duhovnoj ravni pa i daju više, a onda kad pogledaju na tog istog muža onda im se čini da nije dovoljno dobar i ne daje dovoljno, kako to sad odjednom?. Možda ako bi se sadašnja ja srela sa sobom pre dece, sve bi bilo jasnije.
Partner koji je ‘bolji’ treba da nosi slabosti drugog. Ljudi se udaljavaju kad više nisu na istoj ‘talasnoj dužini’ i to je normalno u braku, ako jedan krene napred, neće automatski i drugi, treba vremena. Tada je vreme za podvig i za to da dokažemo da smo zavete u crkvi dali svesno. Nemojte gledati samo šta ne valja kod supruga već se trudite da vidite šta je dobro a na loše da žmurite, pružite vi njemu ruku. Ako se gaji misao -ja sam bolji/a a on/a je ovako i onak0- to iz malog korova preraste u veći i veći i onda nastane zaista veće otuđivanje između dvoje ljudi. Recimo, ako sebi potvrđujete da je sebičan ili da voli da ogovara ili da ponižava, onda ćete svaki sledeći put kada se nađete u situaciji da on to uradi dodavati po još jedan korov netrpeljivosti prema njemu u dušu. Onda kako svakodnevno živeti zajedno, deliti postelju, pa se odaljite a to odaljavanje ide dalje i dalje…On nije tako loš, možda je samo period, možda se samo tako čini spolja, možda i zbog otuđenosti sve biva prenaglašeno…neka je i tačno sve što pomislite za njega, to ne znači da je u duši mnogo gori od drugih ljudi.
Srećom, čak kada se desi otuđenje, misli o razvodu, jake reci, svašta drugo, ljubav nestane…može da se vrati, može da bude opet kao pre ali treba vremena i trpljenja.
Osuđivanje muža šteti i vašem duhovnom putu, dopuštate semenju mržnje da boravi u vašem srcu i jednog dana će vas samo odjednom iznenaditi do koje mjere je poraslo kao i to da sad više nije usmjereno samo na muža već i djecu i druge ljude. Radite na sebi, radite na tome da muža što manje osuđujete, krenite u crkvu svake nedjelje ako ste u mogućnosti i vodite djecu a on će onda sam poći kada bude hteo. Molite se, trudite da budete primer i deci i njemu. Tako će se postepeno kroz pola godine, godinu ili više i on preobraziti u bolju osobu ako živi u kući gdje ima živi primjer hrišćanske nesebične ljubavi i uz molitve za njega. To ne znači da će odjedom sve njegove mane prestati, ali biće bolji i bolji čovjek. Možda ćete vi u međuvremenu odmaknuti još više napred, možda ćete poći i koji korak nazad, vratiti se da ste na isto mjesto ili čak iza…ali u braku supružnici treba jedno drugo da trpe i vole dok čekaju da partner dođe na isto mjesto gdje se onaj koji je trenutno ‘bolji’ popeo. U svemu tome postajemo zreliji i više naučeni o ljubavi i smislu svega, crkvi, Bogu, a kroz lično iskustvo i lične dokaze.
Kažu da je nasigurnije uvek gledati sebe i gde smo pogrešili, a ostalima žmuriti na jedno oko i tražiti dobre osobine.
Svako dobro želim i Vama i porodici.
Tamara
